Studenti iz Srbije biciklima do Strazbura: ‘Nadamo se da će ceo svet da nas čuje’

Nek se i ne vraćaju od svojih nalogodavaca.

Бедници.

Младос лудост скачу ко мајмуни још кад то други плаћа зашто да не бар ћете довршити лизање ЕУ гузица што је почела жута багра ,,срећно добићете ДРШКУ

Kakvi botovi lmao

Радои ,,цензурисана,,европа пизде фашистичке бришете блокирате одговоре марш у европу

Ovo je Srbija deco nije Brisel…dosta tih izleta…kadiji ste otisli na ruke

Ostanite tamo nemojte se vraćati tamo je demokratija! Da ceo svet čeka da čuje obesne neartikulisane pumpadzije. Samo kažite pympaj pympaj svi će se oduševiti, videćete 😂

Podrska studentima u borbi protiv lopova i lazova goblina iz SnS-a

Tura Časti i Rodoljublja,…❤…Hvala Vam do Neba,Deco Naša,…❤….

У низу немилих уличних представа на домаћој политичкој сцени појавила се и једна наизглед необична – протестантска бициклистичка сцена! Одмах да кажемо, нема у њој ничег значењски посебног, ничег битно различитог у односу на већ виђене протестантске сцене : од Хезболахових крвавих шака, од мистике осветљених телефона, од обесног изливања цистерни са фекалијама на знамените градске куће, од гротескне петнаестоминутне укочености протестаната ( слично киповима на Ускршњем острву ) или пак од њиховог ритуалног, готово домородачког поскакивања на улици до мартовских пешачких инсценација драматичног раздвајања протестантске гомиле на леву или десну страну улице, по узору на чувену ЈНА фикцију опасности: "атомски удар слева или атомски удар сдесна," с тим што је петнаестомартовска фикција опасности, у којој су лоши извођачи заборавили да се ухвате за наводно угрожене уши, симулирана нападом никад нигде виђених али ипак "застрашујућих звучних топова."
Нема, дакле, у бициклистичкој представи ничег посебног ( јер то да неки грађани мисле ногама није нешто што треба посебно доказивати ) осим што је за њено извођење неопходно, и у томе је необичност, да саобраћајнице, ни мање ни више него од српског града Новог Сада до алзашког града Стразбура, престонице Европског парламента, буду сасвим проходне, неблокиране и на располагању нашим грађанима-блокадерима, што је нешто што они својим суграђанима, политичким неистомишљеницима, никако већ недељама не дозвољавају.
Питамо се шта су наумили ови бициклисти-блокадери, коме ће се на крају свог пута поклонити?
Да ли Европском парламенту или пак Европском суду за људска права?
Пре него што се одлучимо да то јавно предвидимо ( дилема о томе је само привидна ) размотримо прво са којим декларативним разлогом су бициклисти-блокадери кренули пут Стразбура.
Гледањем њихових знаменитих транспарената могу да се запазе два међусобно повезана разлога. Први се односи на правду, а други на људска права. Одмах размислимо:
Ако се правда односи на интегритет свачијих права а не само на сопствена права, да ли исправно просуђују и колико самопоштовања показују домаћи бициклисти-блокадери намерених да у иностранству траже некакву правду за себе (то јест, да утврђују своје лажи ) и колико поштовања они у иностранству могу да добију куђењем свога народа, ружењем своје државе и блаћењем њених управљача?
Последњих месеци у Србији су заиста драстично нарушавана људска права. Нарушавано је фундаментално људско право неометаног кретања градским улицама, трговима, мостовима, нарушавано је људско право неометаног саобраћања магистралним путевима, нарушавано је људско право малолетника на наставу у школама, нарушавано је људско право студената на предавања на факултетима, нарушавано је људско право на информисање блокирањем медија који не подржавају нелегалне протесте, нарушавано је људско право на законито располагање приватном и државним имовином, нарушавано је људско право грађана на неометано обављање просветног и друштвено-политичког рада, итд., чиме је на флагрантан начин нарушавана безбедност свих грађана у држави и директно угрожаван грађански мир, а сва та нарушавања и сва та угрожавања производили су и изводили блокадери- протестанти средствима и новцем који је стизао и који још увек стиже, иако у све мањим износима, из иностранства где су се, какве ли ироније, наводно по правду упутили и домаћи бициклисти-блокадери.
Како се, међутим, "протестанско- блокадерска трка приближава крају" постаје све јасније да ће школска година бити бесповратно проћердана ако се факултети сместа не одблокирају и почну да раде по неком ванредном програму. Ако се то ипак не деси, држава ће као оснивач државних факултета бити принуђена да их распусти и да затим, шта друго, оснива нова.
И даље се надамо да ће се анархисти-блокадери, и сикофанти који се иза њих крију, потчинити разуму у интересу друштва као целине, и да држава неће бити принуђена да употреби силу да би сузбила њихово разорно деловање. Ако се то ипак деси, можемо само унапред да констатујемо да грађани којима се мора владати силом, без сумње то и заслужују.
Раде Ковачевић

Нека остану тамо, тако ће нас спасити. Млади су највећа претња по ово друштво.

Popusite travu,duvacete jače

Ostanite tamo… Nikom niste potrebni… Blejite. Umjesto da učite… Brukate Srbiju

KOLJITE NOVINARE RADIO FAŠISTIČKE EVROPE I SMRDLJIVE IZDAJNIKE